Одржана годишња (изборна) Скупштина Хуманитарне организације и промовисана Монографија Хуманисти и родољуби

 

 

Радно председништво које ће водити Скупштину: Зоран Пешовић, председавајући, Радиша Томашевић, Драгојле Драго Остојић, др Зага Попадић и Војин Војо Вучићевић, са записничарем Милошем Маринковићем.      

 

            У Центру за културу ''Влада Дивљан'' у Београду, 4. октобра 2022. године ХО''Стара Рашка'' одржала је годишњу (изборну) Скупштину и извршила промоцију Монографије Хуманисти и родољуби. На овој Скупштини било је позвано око 1.500 чланова, донатора и гостију. Били су позвани и представници државних органа, Српске православне цркве, Војске Србије, Града Београда и локалних самоуправа, више јавних и угледних личности. Организовање Скупa било је посвећено јубилеју - 20 година постојања  и успешног рада Хуманитарне организације. Било је више честитки за јубилеј, а са разлогом издвајамо само једну – градоначеника Београда др Александра Шапића, коју у целости објављујемо на сајту.  

 

 

 

 

 

       Пре усвајања дневног реда минутом ћутања одата је пошта свим члановима Организације који су преминули између последње две Скупштине. 

              Предложени су и усвојене следеће тачке дневног реда:

          1. Усвајање Извештаја Надзорног одбора                                                                                                     

         2. Усвајање Извештаја о раду и финансијском пословању                                                              

        3. Усвајање  измена и допуна Статута                                                                                                    

        4. Образложење и усвајање Одлуке за награду „Велибор Љујић Љуја“                                     

        5. Разрешење дужности чланова Управног одбора којима је истекао мандат                        

         6. Разрешење дужности чланова Надзорног одбора којима је истекао мандат                       

         7.  Избор чланова Управног одбора и чланова Надзорног одбора                                               

           8. Питања и одговори

           Скупу су присуствовали важне званице, и то:  изасланик патријарха српског Г.Г. Порфирија јереј Владимир Марковић, изасланик епископа милешевског Г. Атанасија (Раките) јереј Мишел Мемишевић у име Гарде Војске Србије г. Жељко Гавриловић и председник општине Нова Варош г. Радосав Раде Васиљевић.

 Јереј г. Владимир Марковић обратио се Скупу у име Његове светости патријарха српског Г. Г. Порфирија и преноси његове честитке, поздраве и жеље.

Јереј г. Мишел Мемишевић обрати се Скупу у име Његовог Преосвештенства епископа милешевског Г. Атанасија (Раките) и преноси његове честитке, поздраве и жеље. 

Председник општине Нова  Варош г. Радосав Раде Васиљевић поздравио је Скуп у име општине Нова Варош и у своје име. Захвалио је Хуманитарној организацији "Стара Рашка" за све што је учинила за Нову Варош и њене грађане, а учинила је много, рекао је г. Васиљевић.

 

Jереј г. Владимир Марковић обратио се Скупу и име Његове Светости патријарха српског Г. Г. Порфирија и приноси његове честитке

1)      Извештај Надзорног одбора поднео је члан Одбора Лазар Мосуровић, који је једногласно усвојен

Господин Лазар Лазо Мосуровић, велики активиста у Хуманитарној организацији поднео је Извештај Надзорног одбора за 2021. годину. 

2)      Извештај о раду и финансијском пословању, поднео је председнк Управног одбора Војин Вучићевић, који је једногласно усвојен.

3)      На предлог Управног одбра из разлога ефикаснијег рада и одлучивања Скупштина је усвојила измене Статута, тако да уместо 15 убудући Управни одбор броји девет чланова, а Надзорни одбор уместо пет да броји три члана.

Допуном Статута (чл. 34, алинеја 10.) установљена  је награда „Велибор Љујић Љуја“, која се сваке године додељује за изузетан хуманитарни рад. Допуна Статуа је извршњена у његовом члану 34, тако што се у алинеји 10. додаје „Успоставља се годишња награда „Гордан Ранитовић“ за медијско праћење и промоцију „Старе Рашке“.

4)      После разрешења чланова Управног одбора и Надзорног одбора изабрани су нови чланови у складу измена и допуна Статута, и то:

 

За чланове Управног одбора:

1. Томашевић Радиша

2. Остојић Драгојле Драго

3. Трифковић Његослав Њего

4. Прелић Раде

5. Аврамовић Светозар Свето

6. Секулић Томислав Томо

7. Ивановић Милован Миша

8. Гујаничић Зоран

9. Вучићевић Војин Војо

 

За чланове Надзорног Одбора:

 1. Лаптошевић Драган

2. Словић Драган

3. Романдић Бобан

      У другом делу свечаног Скупа извршена је промоција Монографије Хуманисти и родољуби.

Председавајући је говорио кратко о Монографији, са посебним освртом да је красе признања Хуманитарној организацији од Цркве Орден Светог Саве, од државе Златна медаља за заслуге.

О Монографији је говорио проф. Др Радивоје Пеца Петровић. Због вредности говора исти у целости стављамо на сајт Хуманитарне Организације. О Монографији је говорио и њен аутор Војин Војо Вучићевић, чији говор такође стављамо на сајт Организације.

BESEDA NA PROMOCIJI MONOGRAFIJE

"HUMANISTI I RODOLJUBI"

VOJINA VUČIĆEVIĆA I DR NEMANJE DEVIĆA

 Проф. др Радивоје Пеца Петровић представља Монографију Хуманисти и родољуби и говори о "Старој Рашкој" и људима о њој са посебним освртом на Монографију, на њену вредност и њен значај. 

            Poštovani Raščani,

            Prošlo je više od dve decenije kako humanitarci i rodoljubi, okupljeni oko "Stare Raške", biju svoju večitu bitku - broj Srba u svom mitskom i istorijskom zavičaju neprestano se smanjuje. U Raškoj oblasti, na prostoru u kome se začela srpska državna ideja i nastala prva srpska državna organizacija, Srbi iz dana u dan, iz godine u godinu - sistematski nestaju.

            Kako izgleda bitka HO "Stara Raška" verno nam pripoveda monografija "Humanisti i  rododljubi" Vojina Vučićevića i dr Nemanje Devića, koja je pred nama. Zajedno sa naslovima "Čuvari ognjišta" povodom desetogodišnjice i "Humanitarna misija", kada se navršilo 15 godina postojanja, i ovo štivo pokazuje da Andrićeva maksima, prema kojoj je "svaki čovek dužan svom zavičaju", ili ona Crnjanskog da "sve stvari treba sagledavati sa srpskog stanovišta", nisu u slučaju "Stare Raške" ostale samo mrtve parole. O tome najbolje govore brojke navedene između korica ove knjige.

            Za ovih više od 20 godina organizacija je izrasla u patriotsku armiju od 4.000 članova, fizičkih , i njih više od 200 u statusu pravnog lica, i sa skoro 350 velikih i autoritativnih donatora, zahvaljujući kojima je investirano i uloženo u život i razvoj Raške oblasti više od četiri miliona evra, ne računajući donacije u robi i uslugama. Takav rezultat je najbolja potvrda da "Stara Raška" izrasta u jednu od najvećih humanitarnih organizacija u Srbiji posle Drugog svetskog rata, pre svega po praktičnom doprinosu onim ciljevima na koje smo se obavezali stupajući u ovu organizaciju.

            Kada se ovom generalnom saldu doda činjenica da je uz pomoć naše organizacije sklopljeno oko 300 brakova sa nevestama iz Albanije, a da je iz tih brakova rođeno više od 1.000 dece, čime je sprečeno gašenje na desetine ognjišta u nekadašnjoj Staroj Srbiji, onda se zaokružuje i slika o uspešnosti borbe protiv "bele kuge" i to na svetoj  zemlji naših predaka. Koliko su nam bila važna deca u ovom dvodecenijskom hrvanju sa nedaćama, siromaštvom i koječemu drugom, bolje od ostalog potvrđuje podatak da je u ruke 13.000 dece Raške oblasti otišlo više od pola miliona evra donacija, u čemu presudan i najveći udeo ima veliko srce i široka ruka naše sestrinske organizacije iz Toronta u Kanadi i porodica Dragane i Gorana Varaklića. Zajedno sa našom bratskom organizacijom "Srbi za Srbe" pritekli smo u pomoć unesrećenima u katastrofalnim poplavama 2014. u Obrenovcu i sakupili i dali 440.000 evra, čime smo pokazali da naše veliko humanitarno srce ne kuca samo za Rašku oblast, već čitavu Srbiju. Daleko bi nas odvelo da detaljno navodimo gde je sve i sa koliko novca, truda i elana pomagala "Stara Raška", ali je sve precizno zapisano i predstavljeno na stranicama ove knjige, čime se potvrđuje da je u "Staroj Raškoj" uvek važio princip: svaki dinar se evidentira gde, kada i kome je dat.

            Šta se krije iza ovih cifara i sumiranja 20-ogodišnjeg doprinosa ostvarenju ciljeva naše organizacije?

            Zalažući se za pomoć Srbima u Raškoj oblasti, stvaranjem uslova života koji ih neće podsticati na trajno iseljavanje, naša nevladina organizacija time nije ugrožavala prava drugih, već naprotiv, pomoć koju smo nepristrasno delili nikada nije imala nacionalni predznak. Negovani su i razvijani međunacionalni odnosi i nikada nije pravljena razlika među narodima koji žive u ovoj višenacionalnoj sredini. Takav principijelan pristup samo je učinio još vrednijim ono što smo zacrtali kao prirotet: očuvanje nacionalnog identiteta na temeljima Srpstva, skretanje pažnje javnosti i posebno državi na problem Raške oblasti, njeno spasavanje od nestajanja, gajenje volonterskog i donatorskog duha i povezivanje sa Srbima iz rasejanja u rešavanju ključnih nacionalnih pitanja.

            Danas, kada zaokružujemo jedan period i pravimo bilans, promovišući i ovu monografiju, kao pisano svedočanstvo o jednom vremenu i u njemu ostvarivanim naporima da se spasi, posle Kosmeta najvažnija srpska teritorija koja je ugrožena, sećamo se reči velikog Jovana Cvijića da je Stara Raška "kopča koja spaja sve srpske zemlje". Najmanje što se može očekivati u XXI veku je da kopča postane jača, sigurnija i pouzdanija u povezivanju sve razdrobljenijeg srpskog nacionalnog korpusa. Danas su, međutim, na tom području vekovna srpska staništa u dobroj meri zapustela, još gordo odolevaju manastiri i srpske svetinje, a sve to za nas predstavlja tapiju naših predaka. Kako sačuvati zemlju Svetog Simeona, Nemanje i Svetog Save? Taj sveti amanet predaka kao eho se razleže Raškom.

            O tome je na sebi osoben način besedio i pisao i dr Slobodan Mileusnić, nekadašnji upravnik Muzeja SPC i ugledni član naše organizacije, koji je ostavio dubok trag u našim sveukupnim naporima za bolji život u Raškoj oblasti.

"Sačuvajmo svoju postojbinu, dedovinu i pradedovinu, sačuvajmo svetinje i molitvena staništa. Ako mi njih sačuvamo, i one će čuvati nas i naša pokolenja. Kako to uraditi. Onako kako su to uradili i naši preci. Čuvajmo i snažimo svoju živu crkvu - narod, naraštaje i pokolenja. U našem narodu se kaže da para i dece nikada nije bilo dosta. U Raškoj je zafalilo i para, ali nema ni mladog naraštaja. Sačuvajmo sela i svetu srpsku zemlju, pomozimo da sela ožive, da se umesto leleka čuju dečji glasovi, da zabruji mladalačka pesma", zapisao je Mileusnić, definišući istovremeno i program ljudskog, humanitarnog i pravoslavnog programa za opstanak Srba.

            Čitajući i prelistavajući stranice ove knjige, reklo bi se da u ove 22 godine ništa od ovog narodskog nije propušteno, pa onda ne predstavlja ni iznenađenje što je sve više onih koji u HO "Stara Raška" već vide jedan ozbiljan i autoritativan narodni pokret. Ta duhovna transferzala, koja kreće iz Raške oblasti, a ovekovečena je i u srpskim manastirima, oseća se i među koricama ove monografije. Autentično svedočanstvo o tim zdanjima srpskog graditeljstva ovekovečio je Rade Prelić, jedan od osnivača "Stare Raške" i dugogodišnji foto-reporter Tanjuga, dajući ovom izdavačkom poduhvatu poseban izgled i kvalitet. Njegov autorski doprinos sadržan je i u obilju fotografija  žitelja ovih brdovitih krajeva, flore, faune i svega onoga što čini Rašku oblast jedinstvenim predelom zemlje Srbije.

            Čitajući između redova ove knjige nailazimo na još jednu važnu dimenziju decenijskog delovanja humanitaraca i rodoljuba "Stare Raške". Reč je o njenoj misionarskoj ulozi, neobično važnoj u ovim vremenima globalizma i potrošačkog egoizma, da je lepota u davanju, da je davanje najveće primanje, kako je to rečeno u predgovoru monografije. Najveća korist od takvog pristupa je da smo kroz humanitarne aktivnosti postali makar malo bolji ljudi - potvrdilo se, naše je samo ono što smo drugome dali. I u tim rečima potvrđuje se da u našem narodu još nije iščililo ubeđenje, da je duhovno bogatstvo uvek veće i važnije od materijalnog. Zar nam današnja pozicija Raške oblasti to ne potvrđuje na najuverljiviji način. Kao deo Stare Srbije, Raška oblast nije mit, ona je "sinonim za srpsku dušu, ona je i koren i putokaz", zapisano je u monografiji, kao i konstatacija da je "u toj priči o srpskoj duši Raška, pomalo, i zaboravljena i potisnuta". Zahvaljujući našoj organizaciji Raška oblast neće biti ni zaboravljena ni potisnuta.

            Ništa nije moguće uraditi bez pravih ljudi. Uz stotine onih koji su se tokom ove 22 godine trudili da pomognu, rukovođeni večitim sloganom organizacije "svi smo mi iz Raške oblasti", i kojima ruku na srce nikada nije manjkalo zahvalnosti iz same HO "Stara Raška", danas je prava prilika da istaknemo ličnost koja je sve to pokrenula, razvijala i unapređivala, davala ton i neiscrpljujuću energiju kada bi ova usahla kod drugih, angažujući i svoju porodicu i svoje rođake i prijatelje na samo jednom zadatku - uspešnom radu i delovanju HO "Stara Raška". Nije teško u ovim rečima prepoznati Vojina Voja Vučićevića, osnivača i predsednika HO. Verujem da neću preterati ako kažem da je dobar deo svog života posvetio Raškoj oblasti i njenoj afirmaciji, istovremeno joj udahnjujući život kad god je to bilo potrebno, a samo on i njemu najbliži saradnici znaju kroz kakva su sve iskušenja prolazili tokom svih ovih godina. "Kad je teško, onda Voja!"

            Zbog svega toga ima izvesne simbolike u činjenici da je monografija pred nama autorstvo čoveka, koji nam se i na ovaj način ispoveda za sve što je činio, ili nije uspeo da učini, od onog 17. aprila 2000. godine, kada je otvorena priča o Raškoj oblasti. Dva izuzetno vredna priznanja, kojima se okitila HO "Stara Raška" - Orden Svetog Save, koji je dodelio Sinod SPC-a 2010. godine, i Zlatna medalja za zasluge, koju je  na Sretenje 2020. godine dodelio Predsednik Srbije, potvrdili su da su humanitarci i rodoljubi "Stare Raške" na dobrom putu, da rade časno i pošteno, na polzu narodu. Dobar deo tih priznanja pripada i našem Voji Vučićeviću. Značaj njegovog dela, svojevrsne lične i patriotske misije dobija poseban značaj kad se zna da "nema danas u srpskim zemljama ugroženijeg područja, nego što je Raška oblast, ne računajući Kosmet".

            To što se uprkos decenijskim naporima stanje nije popravljalo, nego pogoršavalo, daje nam za pravo da postavimo logično pitanje: kakva bi bila sudbina Srba u Raškoj oblasti da nije bilo svih tih akcija, donacija i pomoći, koje su sabrane između korica ove knjige. I najzad, da nastavimo da vršimo pritisak na državu Srbiju kako bi konačno pobedila svest o važnosti ovog područja za čitavu Srbiju, drugim rečima, da država, bolje i efikasnije brine o Raškoj oblasti kao par exelans državnom pitanju.

            Hiljade stranica stručnih i kompetentnih ljudi napisano je o Raškoj oblasti i njenom značaju, nebrojeno puta apelovano na predvodnike srpskog naroda da to ne zaborave. Sve to, kao i prethodno rečeno, uobličava, sjedinjuje i pokazuje otkuda tokom ove dve decenije svog postojanja humanitarci crpe volju i snagu da odgovore zavetu predaka i sačuvaju njihove duhovne tapije.

            Živela Raška oblast, živela Srbija!

 

Radivoje Peca Petrović

Обраћање Скупу Војина Воја Вучићевића:

 

 Драги чланови, донатори и гости ХО“Стара Рашка“ добродошли на овај по садржају несвакидашњи скуп

 

 

            Прво да вам се захвалим што сте дошли у оволиком броју, чиме сте потврдили приврженост овој Организацији. Будите поносни што њој припадате.

             Све ово до данашњег дана припада прошлом времену, које ће са разлогом бити дуго памћено, али од данас морамо мислити и чинити да Организација настави са успешним остваривањем својих циљева и задатака. У томе ће успети само ако буде имала финансијска средства, која ћемо ми и они који долазе обезбедити. Када је у питању ова Организација такозвани закон великих бројева долази до пуног изражаја. Ако помогнемо сви помало, биће довољно да Организација настави са успешним радом. Има нас доста, биће нас још више. До сада више од 4.000 чланова, око 200 сталних и повремених донатора и исто толико чланова правних лица су потенцијал и нада за ''Стару Рашку''. Уплатом чланарине и донације и давањем других помоћи учествујемо у успешном раду Организације и са њом делимо успехе.

               Знам да није упутно да причам о мом доприносу успешном раду Организације, о данашњем приказу таквог рада.Чиним то да бих некога анимирао да се прихати функције коју сам ја имао пуних 22 године, да би тај био овенчан славом успешног рада Организације. Долазак новог човека или групе људи који ће успешно водити Организацију је императив, јер ја са 86 година живота нисам више у могућности да обезбеђујем услове за успешан рад Органиазције.

              Као аутор Монографије, коју данас промовишемо, немам шта додатно да причам. Све је речено и садржано између две њене корице. Од дана оснивања ове хуманитарне, социјалне и националне организације, односно од оснивања Хуманитарне фондације''Миливоје Мића Мандић'', одабиран је и прикупљан материјал за писање једног дана Монографије о њеном раду. Задовољан сам и срећан што је Монографија изашла, а ви треба да сте поносни што сте допринели настанку овог изузетног дела. Свега овога не би било у таквом облику и у толикој мери да није било фотографија господина Рада Прелића. Зато он дели самном признања за издавање ове књиге.

           Управни одбор ''Стара Рашка'' је одлучио да се Монографија дели бесплатно члановима и донаторима Организације, али само члановима који плаћају чланарину. С тим у вези једно обавештење. После званичне промоције Монографије свако ће моћи овде да плати чланарину (обавезно за 2019, 2020, 2021 и 2022. годину) и узме Монографију, добитници признања моћи ће да подигну писмено признање. С обзиром да има 260 добитника  признања није могуће свима званично уручити признање, па ћемо званично признање уручити само групи најзаслужнијих...

 

            Са овим завршавамо представљање Монографије.

            Видимо се приликом представљања Монографије  поводом неког следећег јубилеја.

            Живели!

                                                                                                                                                                                           Војин Вучићевић

 

 

Војин Војо Вучићевић говори о Монографији Хуманисти и родољуби, као њен аутор и најупућенији човек у стваралаштво "Старе Рашке"

У име награђених Скупу се обратио председник општине Нова Варош Радосав Раде Васиљевић.                                                                                                                         

После званичних обраћања за говорницу је изашао Нововарошанин Мухамед Хамко Ровчанин, члан и велики пријатељ „Старе Рашке“. Поздравио је Скуп, Организацији честитао јубилеј, а Војину Воји Вучићевићу уручио свој уметнички рад у дуборезу – амблем Хуманитарне организације „Стара Рашка“, са уграђеним сребрњаком са ликом Петра II, краља Југославије. Дародавац је написао посвету: „Најзаслужнијем поједницу ХО „Стара Рашка“ Војину Воји Вучићевићу“  од Галерије „Квадратура круга“ Нова Варош.

 

 

      После говорника председавајући је наставио: О додели признања све је речено у Монографији – коме, које признање и критеријуми за доделу признања.  Добитници признања и Монографије које данас нису подигли могу то учинити у канцеларији Организације.  На крају у духу традиције и обичаја Организација је приредила велики коктел, захваљујући спонзорима:

  1. Месна индустрија „Златиборац“ Чајетина
  2. „Бени комерц“, Сјеница
  3. „Куч компани“, Крагујевац
  4. „Брђанка“, Штитково (Нова Варош)
  5. Ресторан „Златар“, Београд
  6. „ТК Градња“, Београд
  7. СУТР „Маринада“, Београд
  8. ТПЦ „Орашац“, Београд
  9. „Млекар“, Крагујевац
  10. Општина Палилула, Београд
  11. Центар за културу Општине Палилула  „Влада Дивљан“, Београд

 

Хвала им!

 

                                                                                                                                                                                        Управни одбор

 

 Са коктела организованог у част Јубилеја Хуманитарне Организације "Стара Рашка" са промоције  Монографије Хуманисти и родољуби. 

ДОНАТОРИ